Terapija prihvatanjem i posvećenošću (eng. Acceptance and Commitment Therapy, ACT) dobila je ime na osnovu svoje suštinske poruke: prihvati ono što je izvan tvoje lične kontrole i posveti se onim akcijama koje unapređuju i obogaćuju tvoj život.

Cilj ove terapije je ostvarivanje ličnih potencijala za ispunjen i smislen život, podučavanjem psiholoških veština za nošenje sa bolnim mislima, emocijama i telesnim senzacijama, pomaganjem u otkrivanju ličnih vrednosti i ličnog smisla življenja, te korištenja tih saznanja za vođenje, inspirisanje i motivisanje klijenata da promene svoj život na bolje.

ACT je kontekstualno fokusirana forma kognitivno-bihejvioralne terapije koja koristi punu svesnost (eng. mindfulness) i ponašajno aktiviranje (eng. behavioral activation) s ciljem pomaganja ljudima da nauče kako da žive život u sadašnjosti, posvećeni njima važnim životnim vrednostima i ciljevima, a manje usmereni na bolne emocije, misli i iskustva. ACT uči ljude kako da se angažuju i prevaziđu psihološku patnju upotrebom tehnika prihvatanja i pune svesnosti, kako da razviju psihološku fleksibilnost i saosećanje prema sebi, te kako da razvijaju oblike delovanja koji unapređuju njihovo življenje. U ovom pristupu se ne radi o načinima borbe sa emocijama, već o načinima prihvatanja života kao takvog i doživljavanja svega što on ima da ponudi, uz posvećeno delovanje zasnovano na lično izabranim vrednostima.

ACT nudi izlaz iz patnje kroz izbor da se živi život zasnovan na onome što je pojedincu stvarno najvažnije.

ACT se od početka razvijao kroz naučnu tradiciju, a naučna zajednica i dalje uspešno proverava bazične naučne postavke koje leže u osnovi ovog pristupa, kao i samu efikasnost primene ACT tehnika za rešavanje brojnih životnih problema, kao što su anksioznost, depresija, post-traumatski stresni poremećaj, zloupotreba alkohola i droga, hronični bol, psihoze, problemi ishrane, itd.

ACT je i zvanično uvršten u listu naučno zasnovanih tretmana.

​

ACT pomaže klijentima u razvoju psihološke fleksibilnosti kroz šest bazičnih procesa:

1. Kognitivno defuziranje: učenje opažanja kognicija (misli, predstava i sećanja), emocija i telesnih senzacija takvim kakvi jesu, a ne onakvim kakvim se čine da jesu.

2. Prihvatanje: dozvoljavanje kognicijama, emocijama i telesnim senzacijama da dolaze i prolaze, bez borbe sa njima.

3. Prisutnost u sadašnjem trenutku: sposobnost svesnog doživljavanja unutrašnjih i spoljašnjih događanja sada i ovdje, sa otvorenošću, zanimanjem i bez automatskog fokusiranja na prošlost ili budućnost.

4. Posmatranje sebe: dolaženje do transcendentalnog sebe i življanje u kontaktu sa svojom kontinuiranom svesnošću sebe, drugih i života.

5. Vrednosti: otkrivanje šta je stvarnom meni najvažnije u životu.

6. Posvećeno delovanje: postavljenje ciljeva u skladu sa vrednostima osobe i odgovorno djelovanje u u pravcu postizanja tih ciljeva.

​​

​

Tekst preuzet sa sajta Psihoterapija - prof. dr Igor Krnetić

​