REBT je skraćeni naziv priznatog psihoterapijskog modaliteta Racionalno-Emotivno Bihejvioralna Terapija. Spada u Kognitivo-Bihejvioralnu terapiju.

Tvorac REBT-a je Albert Elis, poznati američki psihoterapeut. Elis polazi od tvrdnje koju je formulisao grčki filozof Epiktet, da “ljudi nisu uznemireni događajima samim po sebi, već svojim viđenjem tih događaja”. To znači da nas ne uznemiravaju događaji sami po sebi, već način na koji o njima mislimo, zaključak do kog dođemo povodom događaja.

REBT je sveobuhvatan pristup pomaganja ljudima da promene svoje disfunkcionalne emocije i ponašanja, pokazujući im kako da postanu svesni svojih uverenja i stavova koji stvaraju ova neželjena psihička stanja i kako da promene ova disfunkcionalna uverenja i stavove. Proces promjene je edukativan, tako da omogućava klijentima da pomažu sami sebi čak i kada je formalna terapija završena. 

REBT se razlikuje od drugih psihoterapijskih pravaca  po tome što ne stavlja naglasak na istraživanje prošlosti, već se fokusira na sadašnjost, na  aktuelno mišljenje, osećanje i ponašanje, koje klijent ima u odnosu na sebe, druge i uslove života.

Cilj je navesti klijente da ispitaju i promene neka od svojih uverenja koja dovode do smetnji, poremećaja zastoja, zaglavljenosti, smanjenja kvaliteta života. 

REBT se usmerava na sagledavanje mogućih rešenja, na akciju i na praktične korake koje osoba treba da preduzme kako bi ostvarila željeni cilj.

U REBT terapiji, sagledavamo i posebnu pažnju pridajemo razmišljanju, emocijama i ponašanju, kao odvojenim elementima koji funcionišu zajedno. Po teoriji REBTa, naša uznemirenost dolazi od našeg načina razmišljanja koje utiče na naše emocije koje utiču na naše ponašanje.

Dosadašnja empirijska istraživanja su pokazala da je RE i KBT jedna od najefikasnijih terapija u tretmanu neurotičnih poremećaja i depresije.

​

REBT se uspešno primjenjuje za pomaganje ljudima sa veoma različitim kliničkim i nekliničkim problemima:

• Depresija

• Generalizovana anksioznost i specifični poremećaji anksioznosti, uključujući napade panike, opsesivno-kompulzivni poremećaj, agorafobiju i druge specifične fobije

• Poremećaji ishrane

• Zavisnost

• Hipohondrija

• Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)

• Poremećeni bračni odnosi

• Seksualne disfunkcije

• Ljubomora

• Kontrola besa (Anger management)

• Poremećaji kontrole impulsa

• Antisocijalna ponašanja

• Poremećaji ličnosti

• Oporavak od seksualnog zlostavljanja

• Prilagođavanje na hronične zdravstvene probleme, fizičke onesposobljenosti ili mentalne poremećaje

• Kontrola bola (Pain management)

• Kontrola stresa (Stress management)

• Poremećaji ponašanja kod djece i adolescenata

• Problemi u partnerskim i porodičnim odnosima

• Problemi separacije (prekid ljubavne veze, razvod, smrt bliske osobe)

REBT se takođe koristi za podsticanje ličnog razvoja i samoaktualizacije (ostvarivanje ličnih potencijala). Sadrži detaljne principe (kao što su prosvećujući interes za sebe, samoprihvatanje, preuzimanje rizika) koji mogu biti upotrebljeni za pomaganje ljudima u razvijanju funkcionalnije filozofije življenja i ponašanja u skladu sa njom. Sve češće se koristi za veću efikasnost na radnom mestu.

​

Tekst preuzet sa sajtova:

• Prof. dr Gordana Nikić, Srpski Centar za RE&KBT

• Psihoterapija - prof. dr Igor Krnetić