Zašto je toliko teško steći disciplinu?

Svi pričaju o disciplini... (pa i ja) I o tome da nam je ona jedan od presudnih faktora uspeha na bilo kom polju.

Pisala sam i o tome kako upadamo u zamku motivacije umesto da se vodimo disciplinom.

A zašto je toliko teško steći disciplinu? Kad smo svesni koliko je važna i korisna...

Mišljenja sam da je par potencijalnih razloga za to.

Prvo...

U današnjem svetu gde se količina umora smatra trofejem. Što si umorniji to više vrediš, maltene... teško je naći energije za sticanje discipline. Jer, da bi stekli disciplinu potrebno je malo da "zanemarimo"* emocije i da radimo ono što je važno iako nam se ne radi i ako smo umorni. A upravo emocije su te koje se bune i koje bivaju nestabilne kad smo umorni.

Zašto je toliko teško odupreti se emocijama?

Jer, evolutivno gledano, funkcija emocija je da nas pokrene na ponašanje. Tako da kada smo umorni i razdražljivi, nismo baš voljni da se odupiremo emocijama i radimo suprotno.

Na to treba dodati još jednu stavku, popularnu u današnje vreme, a to je ugađanje sebi. I tu dolazimo do stavke DVA.

Drugo...

U eri ugađanja sebi, gde su društvene mreže, časopisi i influenseri puni saveta o tome kako još malo ugoditi sebi... mi ovde pričamo o disciplini koja uopšte nije prijatna i koja je sušta suprotnost ugađanju sebi. Nema ničeg prijatnog u disciplini a i fekat discipline dolazi tek nekad kasnije. Do tada, prepušteni smo sopstvenoj snazi inteligencije da se disciplinujemo kako znamo i umemo.

Elem, naravno da se svuda plasira ugađanje sebi kad smo preumorni i kada nam je život generalno pun frustracija i moranja i teranja.

Frustracije na poslu sa šefovima i direktorima.

Frustracije u porodici, porodične drame i tragedije.

Frustracije na finansijskom planu gde je najveći deo nacije na ivici bankrota.

Frustracije kad se pogledate u ogledalo. Veliki broj ljudi nije zadovoljan onime što vidi...

Kada na to dodamo i generalno vreme u kom živimo, sopstveno iskustvo u životu i istoriju zemlje... dođemo do mnogo teških istina i teških perioda. Dođemo i do osećaja da nam je istorijski i generalno u životu dosta moranja. Doživljaj da ceo život nešto moramo i patimo zbog toga. Dođemo i do toga da polako izlazimo iz istorije tiranije porodične i sistemske...

Naravno da se svet okreće nežnosti i ugađanju pored toliko problema i teškoća.

I u takvom životu, u takvoj svakodnevnici koliko ima mesta za još malo stavljanja emocija sa strane i teranja na neku disciplinu?

Malo. Vrlo malo mesta ostaje. Malo živaca, malo energije, malo strpljenja za efekte...

I tu dolazimo do rešenja zapravo...

Nemanje energije, nemanje vremena, nemanje živaca, nemanje strpljenja je upravo jedan od rezultata nemanja discipline.

Kako da vam kažem, ali to je jedan začarani krug.

Na primer:

Nemate energije za trening jer ne trenirate. Kad se budete malo aktivirali, trening će vam dati potrebnu energiju i za druge delove dana.

Nemate energije da spremite sebi zdraviji obrok i zbog toga jedete u pekari. Energija će upravo doći od malo discipline i ishrane koja je nutritivno bogatija. Loša hrana vam oduzima energiju.

Nemate dovoljno sna tokom noći pa popodne odspavate sat, dva. Što vam zapravo dodatno poremeti ciklus spavanja pa opet imate problem uveče da zaspite. Popodnevne dremke su korisne ali bi trebalo da traju značajno kraće (30 do max. 40 min), kako ne bi narušile noćni san.

Tako da... da li je lako izaći iz začaranog kruga?

Nije ni najmanje. Ni ovog ni bilo kog drugog.

Ali valja krenuti od negde.

Dan po dan, oblast po oblast, trening po trening, obrok po obrok.

I gledajte da ne upadnete u zamku toga da hoćete sve danas i sve od jednom jer ćete izgoreti i vratiti se na početak.

U prezauzetom životu, idite postepeno.

*Stavljanje emocija sa strane ne znači potiskivanje emocija, ili da se pravimo da one ne postoje... nije to poenta niti je to dobro raditi.

Stavljanje emocija sa strane pre znači osvestiti emociju, šta osećamo, kako se osećamo, primetiti da je emocija tu, dati joj dozvolu da bude tu a da mi i pored njenog postojanja uradimo ono što je važno za nas.

Dakle, emocija ne mora da nestane. Ona može biti tu a mi možemo uraditi ono što je važno.

Da li je lako raditi suprotno emocijama? Nije.

Da li je moguće? Jeste.

Da li je korisno? Obično, da.

Da li morate? Ne.

Šta vam je alternativa? To već sami procenite...

Srećno.

Ana Pavlović, dipl. psih.

REBT savetnik i ACT praktičar

www.anapsiholog.com