Zašto mislite da psihoterapijske tehnike ne rade?

Probali ste razne psihoterapijske tehnike, ali vam i dalje nije dobro. Zašto?

Zašto ne rade psihoterapijske tehnike? Zašto ne postoji knjiga, javno dostupna, sa psihoterapijskim tehnikama pa da svima bude bolje?

Zašto mislimo da psihoterapijske tehnike ne rade? Ili, čuvena pitanja po raznim grupama na društvenim mrežama o tome "znate li kako prevazići, pobediti neku muku", očekujući za uzvrat, u komentaru, nešto u tri laka koraka što može da se uradi i da muka zauvek nestane. Čeka se na čarobnu pilulu ili na magijsko dejstvo "napravi tri kruga oko kuće sa parčetom belog sira u ustima, kažiprstom na uvetu dok ponavljaš u sebi lekovitu rečenicu".

Svesna sam toga, da bi ljudi sa mukom sve uradili da muka prođe. Ali, tu postoje dva problema. Prvi, muke uglavnom, nisu preko noći nastale pa neće preko noći ni nestati. Drugo, ljudi koji imaju neki problem, neku muku uglavnom čekaju da preduzmu nešto u trenutku kada je to postalo vrlo duboko, teško, već predugo traje i gubi se strpljenje za bilo šta što neće imati učinak odmah i sada. Drugim rečima, mnogo se lakše ljudi bave saniranjem posledica nego prevencijom.

Elem, zašto nema pilule protiv muke i zašto tehnike ne rade uvek? Zato što kada se tehnika istrgne iz konteksta, kada pre primene tehnike nije postavljen temelj toj tehnici, (a temelj se postavlja na psihoterapiji, u psihoterapijskom odnosu) onda tehnika kao takva ne daje rezultate, ili ne daje dovoljno dobre rezultate ili ne daje trajne rezultate ili daje kontra rezultate.

Zamislite da uzmete zubarsku bušilicu (nasumično jednu od 50, jer Peri je ona pomogla, a i njega je bolelo ko i mene) i da probate sami sebi da izbušite zub, očistite i plombirate. U trenutku kad ne uspete i kad napravite još gori problem nego što je bilo, da li ćete kriviti bušilicu i plombu da je loša ili ćete ipak otići kod stručnjaka da vam to uradi i skontati da niste stručni. Bušilica sama po sebi ne garantuje dobro obrađen zub.

Zašto mnogo žena ne ume samostalno da se fenira? Zato što ima lošu četku i fen? Da li bi umele da se feniraju same, kada bi imale salonski pribor? Verovatno ne iz prve. Puno je tu različitih četki i treba znati koju četku primeniti za koji željeni efekat na kom procentu vlažnosti kose i za koji tip kose. Četka sama po sebi ne garantuje dobru frizuru.

Dakle, kada koristite alat, za koji niste obučeni i izvešteni da koristite, vrlo lako možete zaključiti da je alat loš, umesto da priznate da niste vešti u njegovom korišćenju. Zato, dragi moji ljudi, psihoterapijske tehnike često nisu baš učinkovite kada sami pokušate da ih na sebi primenite. Ne krivite tehniku, ukoliko niste vešti u njenoj primeni i pripremi za primenu.

Naučna istraživanja o učinkovitosti psihoterapije ističu, da udeo psihoterapijskih tehnika u psihoterapijskom procesu je svega 15%. Dakle, tehnike su bitne, ali je još bitnije ko ih primenjuje i kada.

Kada bi psihoterapijske tehnike bile učinkovite same po sebi (uvek i svima) posao psihoterapeuta bi vrlo lako mogla da zameni jedna jedina aplikacija.

(Znam da postoje takve aplikacije, znam da mogu malo da pomognu, ali ponovo, sa ozbiljnim problemima i bez prethodne psihoterapije, pitanje je koliko su učinkovite). Sa druge strane, kada ne bi postojale, psihoterapija bi ostala bez jako važnog alata u svom radu.

Još jedan važan trenutak jeste da, ukoliko ste neku terapijsku tehniku dobili od stručnog lica, ali je ne primenjujete tačno onako kako i kada je stručnjak rekao, automatski ste smanjili učinkovitost tehnike.

Da sumiram.

Psihoterapijske tehnike su jako važan alat svakog psihoterapeuta i svakog psihoterapijskog pravca. Medjutim, tehnika radi tek kada je kvalifikovana, stručna osoba primeni na pravi način u pravo vreme. Psihoterapijske tehnike su nužan ali ne i dovoljan uslov promene. Psihoterapija je proces u kome je tehnika koju terapeut koristi samo jedan od alata na putu promene koja vam je potrebna.

Ana Pavlović, dipl. psih.

RE&KBT savetnik i ACT praktikant