Zašto nas visoke temperature uznemiravaju?

Da li ste među onima koji su razdražljiviji, anksiozniji, nervozniji, dekoncentrisani na visokim temperaturama? Ukoliko jeste, niste jedini.

Ne biste verovali koliko često je tokom leta i tokom toplotnih talasa česta tema na seansama upravo povišen nivo anksioznosti i razdražljivosti usled vrlo visokih temperatura.

U takvim situacijama volim da podsetim klijente da naše telo i glava nisu odvojeni sistemi već da funkcionišu kao delovi jednog sistema. Telo i um su u stalnom dijalogu, a kad temperatura skoči, taj dijalog postane malo napet.

Hajde da zavirimo pod haubu našeg organizma i vidimo šta se tu dešava i zašto, kao i kako da pomognemo sebi psihički, dok je napolju divno, sunčano, toplo i nemilosrdno.

Šta se dešava u telu i mozgu kad nastupi vrućina?

Naše telo ne uživa, baš, na temperaturama na kojima se i lagano dinsta teletina (barem je to naš subjektivni doživljaj temperature). Telo tada radi punom parom i prelazi u režim održavanja života. Naime, naše telo stalno teži ravnoteži/homeostazi. Sve što želi da naruši i što narušava tu ravnotežu, tera naš nervni sistem da se dodatno pokrene da bi nas vratilo u ravnotežu.

Tako, šire nam se krvni sudovi, pada nam krvni pritisak i srce brže kuca kako bi dopremilo dovoljno krvi do svih delova tela kako bi podstaklo i bolji sistem hlađenja. Uz ubrzan puls često ide i pliće disanje što naš mozak često može da protumači kao opasnost/pretnju iako nje zapravo nema. Ta opasnost koju je naš mozak "nanjušio" kreće da se odražava i na to kako razmišljamo o toj temperaturi kojoj smo izloženi. Te, odjednom, mislimo "ovo je nepodnošljivo, onesvestiću se!" U tom trenutku smo ušli u začarani krug panike koji zaista može da nas dovede do pravog pravcatog napada panike.

Jer, telesni simptomi već postoje (ubrzan puls, plitak dah, preznojavanje) na to dodamo misli ("ne mogu ovo da podnesem"), od tih misli se dalje pojačavaju simptomi, pa sada možete drhtavicu da osetite, da se pojačano znojite i da srce još jače lupa. Od tih pojačanih simptoma možete u glavi još dodatno da se uznemirite i da pojačane simptome tumačite kao "sigurni dokaz" toga da "evo, dešava se, sad ću da se onesvestim, tačno sam znala da ne mogu ovo da podnesem"... i tako,... misli pojačavaju simptome, simptomi pojačavaju misli i eto vam začaranog kruga panike.

A kod ljudi koji inače imaju nizak pritisak, može dovesti do još nižeg pritiska što sa sobom nosi nove simptome.

Ukratko, vaš nervni sistem je u stanju fiziološke vanredne situacije. Telo troši ogromne količine energije samo da bi se rashladilo, te ne ostaje mnogo energije za ostale funkcije u telu, uključujući i mentalne funkcije koncentracije, pamćenja, mišljenja. Uz to, naš doživljaj te visoke temperature u kombinaciji sa time kako nam telo fiziološki reaguje dodatno pogoršava situaciju.

Zašto vrućina utiče na misaoni tok i na um?

Jer ljudi, pogotovo ako su skloni anksioznosti, žele da sve imaju pod kontrolom. Fiziološke promene koje se dešavaju na visokim temperaturama se doživljavaju kao gubitak kontrole nad sopstvenim telom. Što, priznaćemo, nije prijatan doživljaj.

Problem je u tome što tada, vi želite da kontrolišete nešto što nije kontrolabilno, kao što je brzina otkucaja srca, krvni pritisak, količina znojenja, drhtavica, težina u nogama...

Taj doživljaj gubitka kontrole ume kod ljudi da stvori poseban oblik uznemirenosti.

Paradoksalno, što se više borite protiv činjenice da je napolju vruće i što više od sebe zahtevate da imate potpunu kontrolu nad svojom fiziologijom i nervnim sistemom to više stresa dodajete na organizam koji već radi punom parom.

Promena ugla gledanja: Kako olakšati sebi vrele dane? (a da to nije samo klima uređajem)

Umesto da ulazimo u rat sa letom, telom, glavom i fiziologijom puno je delotvornije da promenimo stil razmišljanja i pristup tome što se dešava. (Nije reč o pozitivnom pristupu "cvetića i leptirića")

1. Pustimo fiziologiju da radi ono što već dobro radi. Hajde da prestanemo da se borimo za kontrolu znojenja, krvnog pritiska i svega ostalog u pokušaju da pobegnemo od neprijatnosti. Kada bi se naša fiziologija smirila, to bi zapravo značilo da naš nervni sistem ne radi kako treba te bi se pregrejali i ugrozili sebi život (što naš mozak nikako ne želi, da podbaci u njegovom glavnom zadatku - da nas održi u životu).

2. Promena u razmišljanju. Hajde da razmišljamo racionalnije (ne pozitivnije). Pa, umesto da pomislimo kako "mi to ne možemo da podnesemo", hajde da primetimo količinu neprijatnosti usled vrućine, da primetimo i kako se naše telo nosi sa tim... i pomislimo: "Da, vruće je, da neprijatno mi je i moje telo zna kako da se nosi sa tim. Na meni je da mu ne odmažem dodatnim nerviranjem i stresom."

3. Distanca od sopstvene razdražljivosti. Kada uhvatite sebe da ste nervozni, razdražljivi... podsetite sebe da to verovatno govori iz vas vaš pregrejani nervni sistem. Umesto "poludeću više od ove vrućine", delotvornije je nešto tipa "Evo ga moj mozak, pregrejan i na oprezu od vrućine." Posmatranje umesto učestvovanja.

4. Usporite i smanjite očekivanja od sebe (i drugih). 38+ stepeni nije baš vreme za obaranje ličnih rekorda i dokazivanje efikasnosti. Dajte sebi dozvolu da radite nešto sporije, da pravite češće pauze i da odložite ono što može da se odloži. Budite blaži prema sebi i svojim reakcijama.

Za kraj - podsetnik

Kad primetite nervozu i povećanu anksioznost - zastanite, usporite, popijte malo hladne vode... Spoljašnja temperatura vremena je van vaše kontrole. Način na koji se ophodimo prema sebi dok ona traje - to je već do nas.

Ana Pavlović, psiholog

RE&KBT savetnik | ACT praktikant